Ovo što vidite na fotografiji moja je desna noga, snimljena danas u položaju odmaranja. Imam ja još jednu nogu, lijevu nogu. Iako su naoko iste, ipak su različite. Pa zašto pisati i fotografirati noge, koje ne pripadaju niti skupom nogometašu Mesiju niti glumici Mariji Borić? Ali meni su moje noge jednako važne kao što su važne Mesiju i Mariji njihove.
Moje noge svaki dan nose nekih 90 kilograma težine. Drže moje tijelo u uspravnom položaju. Da nije tako hodao bih četveronoške. S njima svaki dan po vrletima Podbiokovlja pređem barem 8 kilometara.
Danas je to bilo i više. Lijepo sam ih obuo i pritegao u ugodne planinarske cipele, te se uputio s njima do vrha Piljevače (868m) i nazad. Snažno i ugodno su me nosile, pa iako su bile umorne, sigurno su me vratile u moj dom.
Za nagradu sam ih oprao u slanoj vodi, namazao kremom i pripremio za snimanje.
I gle ti ovu desnu nogu! Nije joj dosta današnjeg napora, nego se dok pišem post, zabavlja s nekakvim kabelom.
Inače, to su sasvim obične noge. Stanu u cipelu boj 41, ne znoje se i nemaju one neugodne mirise. Znaju dobro plesati, osrednje igrati nogomet i hokej, znaju se pentrati po kamenju, voziti bicikl i auto, te još mnoge druge stvari. Na njima su se njihale i odmarale male guze moje djece i unuka, a bilo je i onih drugih guza koje su ih koristile, nastojeći preko njih biti bliži meni i mojim osjećajima.
Nikada me nisu ostavile na putu. Kad god bih otišao uvijek su me donijele kući. Samo su jednom "poludjele" i nisu znale pravilno hodati, no za sve je bila kriva moja glava i vino moga ujaka Roše.
Ponosim se s njima što su bile u Domovinskom ratu i nikada pred nikim nisu bježale, klecale ili drhtale.
Eto, imam noge skoro da bih im trebao podignuti spomenik.
A vi, kakve vi noge imate?
P.S.
Je li...?..smijete se ovom neobičnom postu. Ništa zato. Probajte vi napisati nešto slično.!
Do opisa lijeve noge zdravi i veseli bili!
Vaš Ljubomir Topić (Mali Mate)
Primjedbe
Objavi komentar